ECAS, CPSEE i partnerske organizacije sa Balkana pozivaju na liberalizaciju viznog reima u zemljama Zapadnog Balkana u
''Evropi bez granica''
10. januar 2009.
1. ECAS se pridruuje motu ekog predsedavanja Evropskoj uniji
''Evropa bez granica'' . ECAS je dosledno osporavao potrebu za
ogranienjima slobodnog kretanja radnika iz zemalja, novih lanica
Evropske unije , i stoga pozdravlja posveenost predsedavajueg da
naglasi tetnost efekata postojeih tranzicijskih mera i prednosti
proirenja u proteklih pet godina.
Ali tu je i mnogo skrivenih ogranienja i realnih propusta izmeu pravila Sporazuma, pravnog sluaja Suda, i legislative koja naglaava slobodu kretanja i evropsko dravljanstvo i onoga to se zaista deava na terenu.
2. U okviru ireg evropskog susedstva, ECAS veruje da u ''Evropu bez granica'' treba ukljuiti Zapadni Balkan. eko predsedavanje bi trebalo biti korak u pravom smeru sa fokusom na jaanje civilnog drutva i meuljudskih odnosa, podjednako kao i ka podrci implementaciji mape puta za viznu liberalizaciju. Medutim, odlunija implementacija ovih odrednica je neophodna kao to pokazuju rezultati uspostavljene ''vrue vizne linije'' i istraivanja koje je sproveo ECAS i njegovi partneri u zemljama Zapadnog Balkana o sprovoenju sporazuma o viznim olakicama .
Kao doprinos ovom drugom cilju, ECAS je objavio izvjetaj o konferenciji koja je odrana 10. decembra 2008. o sproenju sporazuma o viznim olakicama . Debata je pokazala da postoji jasna razlika izmeu onih koji su odgovorni za sainjavanje sporazuma i razultata monitoringa od strane nevladinih organizacija. Osnova za ovu debatu je bila ''vrua vizna linija'' koju su uspostavili ECAS i partneri istog dana u svim zemljama Zapadnog Balkana (Albanija, Makedonija, Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora) a u cilju prikupljanja primedbi i miljenja javnosti o viznom reimu. Linija je kombinovana sa naunim istraivanjem u koji su bili ukljueni ljudi koji su izlazili iz konzulata . Oba projekta su pokazala da je proces vizne liberalizacije, pored kreiranja velikih oekivanja, do sada rezultirao veoma malim razlikama. Osnovni razlog za to lei u injenici da su samo neka ogranienja reducirana i da javnost ne uvia korist viznih olakica. Ovo stanje je svakako naglaeno praksom drava lanica EU koje nisu osigurale sprovedjenje stavki ugovora o viznim olakicama kao i principa koji bi trebali proilaziti iz duha ugovora od strane svojih konzulata u regionu.
Sporazum o viznim olakicama pokriva samo odreeni nivo ogranienja u procesu dobijanja viza:
Sporazumi ne menjaju odnos izmeu konzularne administracije i graana. Mnogi od onih koji su kontaktirali ''vruu viznu liniju'' ili su sudelovali u istraivanju, alili su se na nedostojanstven tretman. S druge strane, uljudnost slubenika, jezike vetine, radni sati konzulata kao i izbjegavanje pitanja o mogunostima dobijanja formulara za apliciranje za vizu nisu pokriveni u sporazumima. Ovo su stvari koje posebno zabrinjavaju graane.
Slino, sporazumi obezbeuju reduciranje trokova na 35 EUR i dobijanje vize najkasnije za 10 dana. S druge strane, ove najavljene prednosti mogu biti u seni velikih dodatnih trokova i kanjenja koji nastaju prije samog procesa apliciranja npr. trokovi putovanja, ekanje na telefonskoj liniji, kao i dani, pa ak sedmice koji su potrebni za ugovaranje sastanaka.
Sveukupne prednosti viznih olakica koje su trebale da se pokau, su izgubljene zbog nedostatka informacija, pogotovo od strane vlada, i zbog razliitih naina primene, odnosno neprimene, sporazuma od strane konzulata zemalja lanica Evropske unije.
U dodatku, debata je naglasila da je potrebno da Evropska komisija usvoji transparentniju politiku praenja viznog reima i da redovito informie graane i nevladine organizacije koje djeluju u sferi liberalizacije viznog reima, o poslednjim dogaanjima. Na taj nain civilno drutvo e postati partner Evropskoj komisiji i biti u prilici da izvri pritisak na vlade da sprovedu neophodne reforme najavljene u mapama puta.
Institucije Evropske unije i zemalja lanica treba da razmotre istraivanja lokalnih nevladinih organizacija i meunarodnih organizacija koji pokazuju realan progres u regionu u smislu nivoa kriminala a koji u velikoj meri minimiziraju negativne posljedice migracije radnika iz zemalja Zapadnog Balkana. Dok se ovo ne desi, debata nee ii dalje od trenutnih mitova i predrasuda koje se ponekad mogu primjetiti u EU.
Evropska unija je postavila set principa i uslova za viznu liberalizaciju u formi mapa puta. Neki kriterijumi koji su definirani u mapama puta ka slobodnog viznom reimu i koje su drave dobile od Evropske komisije, su tehnike prirode i jasno su definisani (kao to su oni o sigurnosti dokumenata i obezbeivanju ureaja za itanje biometrijskih putnih isprava). S druge strane ostali (kao to su oni koji su definisani u okviru javnog reda i sigurnosti a posebno u delu kriterijuma za ''borbu protiv organiziranog kriminala'') su iroko postavljeni i bie ih veoma teko dokazati. Odluka o slobodnom viznom reimu je politika.
''Europa bez granica'' stoga nije tako jednostavan slogan. Na sreu, tokom delovanja ''vrue vizne linije'' i sprovoenja istraivanja i proces uspostavljanja viznih olakica je prestao da bude percepiran kao krajni cilj, nego vie kao korak napred ka definitivnom ukidanju viza za sve zemlje, ija budunost na kraju lei u Evropskoj uniji.
Za dodatne informacije, molimo vas da kontaktirate
Tony Venables Director ECAS European Citizen Action Service Tel: +32 (0) 2 548 04 98 E-mail:
Kenan Hadzimusic Project Manager ECAS - European Citizen Action Service Tel: +32 (0) 2 548 04 93 E-mail:
